Večeras me dobri ljudi,
nemojte ništa pitati,
neka suze tiho teku,
pa će manje boljeti.

Ne dirajte mi večeras,
uspomenu u meni,
ne dirajte mi ravnicu,
jer ja ću se vratiti.

Još u sebi čujem majku,
kako tužna govori,
kad se jednom vratiš sine,
ja ću te čekati.

Mene zovu moja polja,
mene zovu tambure,
prije nego sklopim oči,
da još jednom vidim sve.

Najbolji hrvatski tamburaši (ex Zlatni dukati)